Spad genitalnih organa je stanje u kome materica ili deo vagine „izlazi“ iz vagine i dovodi do estetskih i funkcionalnih promena. Može se podeliti na: spad materice, spad prednjeg vaginalnog zida uključujući bešiku (cistocela), spad zadnjeg vaginalnog zida uključujući završni deo debelog creva (rektocela), spad vaginalnog vrha kada je prethodno operisana materica ili kombinacija navedenih promena.
Pretpostavlja se da preko 50 % žena ima neki oblik spada, ali samo 10-20% ima simptome koji zahtevaju lečenje.
Simptomi su najčešće osećaj pritiska u maloj karlici, bol, „ispupčenje“ koje izlazi iz vagine pri fizičkom naporu i poremećaj mokrenja i stolice. Prosečna starost žena koje se obraćaju ginekologu zbog spada je 61 godina.
Faktori rizika su težak fizički rad, gojaznost, nedostatak estrogenog hormona u menopauzi, bolesti vezivnog tkiva, hronična opstipacija (zatvor), operacije u maloj karlici. Rizik raste sa brojem porođaja, mada se spad viđa i kod 1-2 % žena koje nisu rađale.
Najverovatnije da i genetski faktor ima određenu ulogu. Lečenje je operativno i za hirušku metodu se odlucčuje posle detaljnog pregleda i identifikacije mesta gde je nastao problem. Lečenje moze biti i ne-hiruško, to jest vaginalnim prstenovima.
