Anemija u trudnoći je stanje u kojem trudnica ima manji od normalnog broja crvenih krvnih zrnaca ili nivoa hemoglobina, što dovodi do smanjenog transporta kiseonika do tkiva i organa u telu. Ovo je čest problem tokom trudnoće zbog povećanog volumena krvi i drugih fizioloških promena koje postavljaju veće zahteve za telo trudnice.
Uzroci
Kao što smo napomenuli, anemija u trudnoći je česta pojava koja nastaje usled nedostatka zdravih crvenih krvnih zrnaca. Ova zrnca su ključna za prenos kiseonika do svih tkiva u telu, uključujući i bebu koja se razvija. Tokom trudnoće, potrebe za gvožđem se značajno povećavaju kako bi se obezbedio pravilan rast bebe, formiranje posteljice i povećanje volumena krvi majke. Ukoliko se ove povećane potrebe ne zadovolje adekvatnim unosom gvožđa, može doći do anemije.
Najčešći uzrok anemije u trudnoći je upravo nedostatak gvožđa. Gvožđe je esencijalni mineral neophodan za proizvodnju hemoglobina, proteina koji se nalazi u crvenim krvnim zrncima i ima ulogu da prenosi kiseonik. Kada u organizmu nema dovoljno gvožđa, proizvodnja hemoglobina se smanjuje, što dovodi do smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca i samim tim do anemije.
Pored nedostatka gvožđa, anemiju u trudnoći mogu izazvati i nedostatak folne kiseline i vitamina B12. Folna kiselina je vitamin B grupe koji je neophodan za stvaranje novih ćelija, uključujući i crvena krvna zrnca. Nedostatak folne kiseline može dovesti do megaloblastne anemije, gde su crvena krvna zrnca veća nego normalno i ne funkcionišu pravilno. Vitamin B12 je takođe važan za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, a njegov nedostatak može dovesti do perniciozne anemije.
Na pojavu anemije u trudnoći mogu uticati i drugi faktori. Višeplodne trudnoće, gde majka nosi blizance ili trojke, dodatno povećavaju potrebu za gvožđem i drugim nutrijentima. Mali razmak između trudnoća može onemogućiti organizmu da obnovi zalihe gvožđa pre sledeće trudnoće. Jutarnje mučnine i povraćanje, ukoliko su izraženi, mogu ometati apsorpciju hranljivih materija, uključujući i gvožđe. Loša ishrana sa nedovoljnim unosom namirnica bogatih gvožđem, folnom kiselinom i vitaminom B12 takođe doprinosi razvoju anemije. I na kraju moramo napomenuti da određena hronična oboljenja, kao što su bolesti bubrega ili upalne bolesti creva, mogu uticati na apsorpciju gvožđa i time povećati rizik od anemije.
Simptomi anemije u trudnoći
Anemija se često naziva i „tihim“ stanjem, jer se u početku trudnice možda neće uopšte osećati drugačije. Međutim, kako se broj crvenih krvnih zrnaca smanjuje, trudnice mogu početi da primećuju neke od sledećih simptoma:
- Umor i iscrpljenost: Ovo je najčešći simptom anemije. Možete se osećati umorno čak i nakon dobrog sna.
- Bledilo: Koža, usne i nokti mogu izgledati bleđe nego inače.
- Vrtoglavica i nesvestica: Možete se osećati nestabilno ili vam se može vrteti u glavi, posebno pri naglom ustajanju.
- Ubrzan rad srca: Srce može brže kucati kako bi nadoknadilo manjak kiseonika u krvi.
- Kratak dah: Možete se osećati zadihano čak i pri malom naporu.
- Glavobolja: Česte glavobolje mogu biti znak anemije.
- Hladne ruke i stopala: Cirkulacija može biti smanjena, što dovodi do hladnih ekstremiteta.
- Problemi sa koncentracijom: Možete imati poteškoća sa fokusiranjem i pamćenjem.
Dijagnostikovanje
Dijagnostikovanje anemije u trudnoći obično se vrši kroz analize krvi koje se sprovode tokom prenatalne nege. Redovno praćenje krvne slike, a pre svega hemoglobina, hematokrita, nivoa gvožđa, feritina i drugih parametara lako mogu da detektuju probleme sa anemijom.
Sledeća lista pokazuje referentne vrednosti gvožđa u µmol/L (mikro mol po litru)
- Odrasle žene koje nisu trudne: 7-25 µmol/L
- Trudnice u prvom trimestru: 13-26 µmol/L
- Trudnice u drugom trimestru: 8-32 µmol/L
- Trudnice u trećem trimestru: 5-35 µmol/L
Rizici anemije u trudnoći za majku i bebu
Anemija nije bezazlena i zahteva pažnju. Ukoliko se ne leči ili je u težem obliku, anemija može povećati rizik od niza komplikacija, kako za majku, tako i za bebu.
Za majku: anemija može dodatno pogoršati umor i iscrpljenost koji su već uobičajeni tokom trudnoće. Takođe, studije su pokazale da postoji veza između anemije i povećanog rizika od depresije, kako u toku trudnoće, tako i nakon porođaja. U težim slučajevima, anemija može opteretiti srce trudnice, što može dovesti do ubrzanog rada srca. Pored toga, anemija može povećati rizik od krvarenja tokom porođaja i otežati oporavak u postporođajnom periodu.
Kada je reč o bebi: anemija kod majke povećava rizik od prevremenog porođaja, odnosno porođaja pre 37. nedelje trudnoće. Bebe majki sa anemijom imaju veći rizik da se rode sa niskom porođajnom težinom (manje od 2500 grama). Anemija takođe može negativno uticati na rast i razvoj bebe, posebno na razvoj mozga i nervnog sistema.
Metode lečenja
Ukoliko se anemija ipak razvije, postoje različite opcije lečenja:
- Suplementacija gvožđem: Najčešći način lečenja anemije u trudnoći je uzimanje suplemenata gvožđa. Doziranje i vrstu suplemenata će odrediti lekar.
- Promena ishrane: Lekar će vam savetovati da promenite ishranu i uključite više namirnica bogatih gvožđem.
- Intravenosko gvožđe (infuzija gvožđa): U težim slučajevima anemije, može biti potrebno primanje gvožđa intravenozno.
- Transfuzija krvi: U retkim slučajevima teške anemije, može biti potrebna transfuzija krvi.
Zaključak
Anemija u trudnoći je česta, ali ne i bezazlena pojava. Redovne kontrole i pravovremeno lečenje su ključni za sprečavanje potencijalnih komplikacija. Zdrava ishrana bogata gvožđem, uzimanje suplemenata po preporuci lekara i praćenje saveta stručnjaka pomoći će vam da održite optimalne nivoe gvožđa i osigurate zdravlje, kako sebi, tako i svojoj bebi. Briga o sebi tokom trudnoće je najvažnija investicija u budućnost vašeg deteta.
