Trudnoća je period velikih promena u ženskom telu, a ponekad te promene mogu dovesti do pojave zdravstvenih problema, uključujući i dijabetes. Dijabetes u trudnoći može biti pregestacioni (postojao je pre trudnoće) ili gestacioni (nastao je tokom trudnoće). Razumevanje razlika između ova dva oblika dijabetesa, kao i načina na koji utiču na trudnicu i bebu, od ključne je važnosti za zdravu i uspešnu trudnoću.

Pregestacioni dijabetes (pregestacijski dijabetes)

Pregestacioni dijabetes obuhvata dijabetes tip 1 i dijabetes tip 2 koji su postojali pre začeća. Žene sa pregestacionim dijabetesom moraju pažljivo planirati trudnoću i blisko sarađivati sa svojim endokrinologom i ginekologom pre i tokom trudnoće.

Dijabetes tip 1 je stanje u kojoj pankreas prestaje da proizvodi insulin, hormon koji reguliše nivo šećera u krvi. Osobe sa dijabetesom tip 1 moraju doživotno da primaju insulin.

Sa drug strane dijabetes tip 2 je stanje u kom telo ne proizvodi dovoljno insulina ili ga ne koristi efikasno. Lečenje obuhvata promene u ishrani, fizičku aktivnost i, u nekim slučajevima, lekove ili insulin.

Ključne stavke za trudnice sa pregestacionim dijabetesom:

  • Planiranje trudnoće: Pre začeća, potrebno je pratiti nivoe šećera u krvi. Konsultujte se sa svojim lekarom o optimalnom nivou HbA1c (prosečan nivo šećera u krvi u prethodna 2-3 meseca) pre trudnoće.
  • Redovni pregledi: Tokom trudnoće, biće potrebno češće praćenje nivoa šećera u krvi, kao i redovni pregledi kod ginekologa i endokrinologa.
  • Ishrana i fizička aktivnost: Pridržavanje zdrave ishrane i umerena fizička aktivnost su ključni za održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi.
  • Terapija: Ukoliko trudnica prima insulin onda tokom trudnoće može biti potrebno prilagođavanje doze insulina.

Gestacioni dijabetes (gestacijski dijabetes)

Gestacioni dijabetes je oblik dijabetesa koji se javlja prvi put tokom trudnoće i obično nestaje nakon porođaja. Javlja se kada telo trudnice ne može da proizvede dovoljno insulina da zadovolji povećane potrebe tokom trudnoće.

Mnoge žene sa gestacionim dijabetesom nemaju nikakve simptome. Simptomi, ukoliko se jave, mogu biti blagi i uključuju učestalo mokrenje, pojačanu žeđ, pojačan apetit, kao i konstantan umor.

Gestacioni dijabetes se obično dijagnostikuje između 24. i 28. nedelje trudnoće testom opterećenja glukozom (OGTT).

Lečenje gestacijskog dijabetesa:

  • Ishrana: Zdrava ishrana je osnova i temelj lečenja gestacionog dijabetesa. Potrebno je konzumirati uravnotežene obroke, bogate vlaknima, i ograničiti unos šećera i prerađenih ugljenih hidrata.
  • Fizička aktivnost: Umerena fizička aktivnost, kao što je hodanje ili plivanje pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi.
  • Praćenje nivoa šećera u krvi: Redovno merenje nivoa šećera u krvi kod kuće je važno za praćenje efikasnosti terapije.
  • Insulin: U nekim slučajevima, kada dijeta i fizička aktivnost nisu dovoljne za kontrolu nivoa šećera u krvi, može biti potrebna insulinska terapija. Praksa je pokazala da oko trećina trudinca mora preći na insulinsku terapiju, dok dve trećine mogu regulisati šećer u krvi putem ishrane i fizičke aktivnosti.

Rizici gestacionog dijabetesa:

Kao što smo već spomenuli, gestacioni dijabetes, ukoliko se ne kontroliše adekvatno, može nositi određene rizike kako za majku, tako i za bebu. Sledi detaljniji opis najčešćih rizika:

Preeklampsija:
Preeklampsija je ozbiljno stanje koje se obično javlja nakon 20. nedelje trudnoće. Karakteriše ga visok krvni pritisak i prisustvo proteina u urinu. Može dovesti do oštećenja organa, najčešće jetre i bubrega. Do ovoga dolazi zbog toga što povišen nivo šećera u krvi može oštetiti krvne sudove. Takođe, insulinska rezistencija, koja je česta kod gestacionog dijabetesa, može uticati na pojavu ovog stanja. Pored visokog krvnog pritiska i proteina u urinu, simptomi mogu uključivati jaku glavobolju, promene vida (zamućenje, svetlucanje), bol u gornjem delu stomaka, naglo oticanje ruku, nogu i lica. Ukoliko se ne leči preeklampsija može dovesti do oštećenja organa, problema sa rastom bebe, prevremenog porođaja i drugih nepovoljnih posledica.

Prevremeni porođaj:
Prevremeni porođaj se definiše kao porođaj pre 37. nedelje trudnoće. Visok nivo šećera u krvi može uticati na funkciju placente i izazvati upalne procese koji mogu dovesti do prevremenog pucanja vodenjaka ili do kontrakcija materice. Prevremeno rođene bebe mogu imati različite zdravstvene probleme, u zavisnosti od toga koliko su rano rođene. To mogu biti problemi sa disanjem, hranjenjem, infekcije, a u nekim slučajevima mogu nažalost nastati i problemi u razvoju.

Makrosomija (Velika beba):
Makrosomija se odnosi na bebe koje su pri rođenju teže od 4000 grama, ili su iznad 90. percentila za gestacijsku starost. Do ovoga dolazi zbog toga što višak glukoze iz majčine krvi prelazi kroz placentu do bebe. Bebin pankreas reaguje tako što proizvodi više insulina kako bi obradio taj višak glukoze. Insulin deluje kao hormon rasta, što dovodi do ubrzanog rasta i razvoja bebe. Velika beba može otežati vaginalni porođaj, povećavajući rizik od povreda pri porođaju i za majku (cepanje međice) i za bebu (na primer zaglavljivanje ramena bebe u porođajnom kanalu). Takođe, makrosomija povećava rizik od niskog nivoa šećera u krvi kod bebe nakon rođenja (hipoglikemija).

Carski rez:
Carski rez je hirurški zahvat kojim se beba porađa kroz rez na stomaku i materici. Velika beba ili makrosomija je jedan od glavnih razloga za carski rez kod žena sa gestacionim dijabetesom. Takođe, veći je rizik od komplikacija kao što su preeklampsija i prevremeni porođaj, koji mogu zahtevati hitan carski rez. Iako je carski rez u mnogim slučajevima neophodan i spasava živote, on je ipak velika operacija sa rizicima kao što su infekcija, krvarenje, oštećenje okolnih organa, duži oporavak u odnosu na vaginalni porođaj i slično.

Razvoj dijabetesa tip 2 kod majke kasnije u životu:
Žene koje su imale gestacioni dijabetes imaju značajno veći rizik od razvoja dijabetesa tip 2 kasnije u životu. Sama činjenica da je tokom trudnoće nastao gestacioni dijabetes ukazuje na to da telo ima poteškoća u regulisanju nivoa šećera u krvi. Važno je da žene nakon porođaja redovno rade analize krvi na dijabetes tip 2. Kao što smo i ranije napomenuli zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i održavanje zdrave telesne težine su važni faktori u prevenciji razvoja dijabetesa tip 2 nakon porođaja.

I za kraj

Dijabetes u trudnoći, bilo da je pregestacioni ili gestacioni, zahteva pažljivo praćenje kako bi se osiguralo zdravlje i majke i bebe. Redovni pregledi, pridržavanje saveta lekara o ishrani i fizičkoj aktivnosti, kao i po potrebi insulinska terapija, ključni su za uspešno prevazilaženje izazova koje dijabetes nosi u trudnoći. Zapamtite, niste same! Uz podršku lekara i adekvatnu brigu o sebi, možete imati zdravu trudnoću i doneti na svet zdravu bebu.