Ovarijalne rezerve su rezerve jajnih ćelija koje žena ima u svojim jajnicima. Jajni folikuli su strukture u jajnicima koje sadrže nezrele jajne stanice (oocite). Ovarijalne rezerve obično daju jasniju sliku o količini i kvalitetu folikula i jajnih ćelija, što može uticati na plodnost i reproduktivnu sposobnost žene.

Nudimo Vam stručne konsultacije, najsavremeniju dijagnostiku i individualni pristup lečenju problema sa ženskom neplodnošću. Uz efikasne tretmane i kontinuiranu podršku, brže ćete doći do željenog rezultata.

Termini za konsultacije su dostupni. Molimo Vas da nas kontaktirate radi zakazivanja pregleda.

Ovarijalne rezerve mogu se odrediti različitim metodama, uključujući ultrazvučnim pregledom (antralna folikulometrija), zatim pomoću određivanja količine hormona u krvi poput FSH (folikul-stimulirajući hormon), estradiola i inhibina B, kao i kliničkom procenom starosti žene i njenog reproduktivnog zdravlja. Ove procene mogu pomoći u analizi plodnosti, određivanju potencijalnih problema sa plodnošću i planiranju predstojećeg lečenja infertiliteta, ako analize pokažu da je to potrebno.

Broj jajnih ćelija

Broj folikula (oocita) koje žena ima u svojim jajnicima određen je već pri rođenju i taj broj opada tokom njenog života. U proseku, žena se rađa s otprilike milion jajnih ćelija, ali taj broj brzo počinje da opada tokom detinjstva. Kada devojčica dođe u pubertet, većina folikula već je propala, a ostaje samo nekoliko stotina hiljada.

Svaki mesec tokom reproduktivne dobi, obično od adolescencije do sredine 40-ih godina, jedna ili nekoliko jajnih ćelija sazreva i otpušta se iz jajnika tokom ovulacije. Većina nezrelih folikula propada tokom ovog procesa. Kada žena dođe u menopauzu, obično oko sredine 40-ih ili 50-ih godina života, njene jajne rezerve su skoro potpuno potrošene, što označava kraj reproduktivne sposobnosti.

Ovo su opšte brojke i da svaka žena ima svoj individualni raspored potrošnje jajnih ćelija. Neke žene mogu imati veću rezervu i kasniju menopauzu, dok druge mogu imati manju rezervu i raniju menopauzu.

AMH raspon

AMH (anti-Müllerian hormon) je protein koji proizvode jajnici i koji se često koristi kao marker za procenu ovarijalne rezerve. Normalni rasponi AMH mogu varirati u skladu sa starošću žene. Evo generalnog pregleda normalnih raspona AMH po godinama:

 

  • U adolescenciji i ranim 20-ima: Normalni rasponi AMH su obično viši, jer su jajnici još uvek u optimalnom stanju.
  • Kasne 20-e do 30-e godine: Odnos AMH obično ostaje relativno stabilan ili lagano opada tokom ovog razdoblja. Raspon je 13.1 – 53.8 pmol/L
  • 30-e godine: Ovo je period kada se AMH postepeno smanjuje, posebno u drugoj polovini 30-ih godina. Raspon on 30 – 34 godine je 6.8 – 47.8 pmol/L . Raspon od 35 – 39 godine je 5.5 – 37.4 pmol/L.
  • 40-e godine: AMH značajno opada tokom ovog razdoblja, što odražava smanjenje ovarijalne rezerve kako se žena približava menopauzi. Raspon od 40 – 44 godine je 0.7 – 21.2 pmol/L. Raspon od 45 – 50 godine starosti žene je 0.3 – 14.7 pmol/L.

Važno je napomenuti da su ovo opšte smernice, a stvarni rasponi mogu varirati između žena. Takođe, interpretacija rezultata AMH obično se radi u kombinaciji s drugim testovima ovarijalne rezerve kako bi se dobila bolja slika reproduktivnog stanja žene.

Šta je smanjena rezerva jajnika?

Smanjena rezerva jajnika (engl. diminished ovarian reserve, DOR) je stanje u kojem žena ima manje folikula u svojim jajnicima nego što se očekuje za njenu starosnu grupu. To znači da žena ima manje jajnih ćelija koje mogu sazrevati i proizvoditi hormone koji su ključni za ovulaciju i plodnost.

Simptomi smanjene rezerve jajnika obično se ne primećuju sve dok žena ne primeri poteškoće u procesu ostvarivanja trudnoće. Međutim, simptom može biti i očigledniji, poput poteškoća u ovulaciji ili neredovnim menstrualnim ciklusima.

Kada se sumnja na smanjenu rezervu jajnika, lekar će preporučiti testove kao što su merenje hormona poput FSH (folikul-stimulirajući hormon), estradiola i AMH (anti-Müllerian hormon), kao i ultrazvučni pregled jajnika. Na temelju rezultata tih testova, lekar može preporučiti odgovarajuće tretmane ili intervencije kako bi se poboljšala plodnost žene.

Koji su uzroci smanjene rezerve jajnika?

Smanjena rezerva jajnika može biti uzrokovana različitim faktorima, a neki od glavnih faktora rizika uključuju:

Genetika: Genetski faktori mogu igrati ulogu. Ako žena ima članove porodice koji su imali smanjenu rezervu jajnika ili ranu menopauzu, postoji veća verovatnoća da će i ona imati smanjenu rezervu jajnika.

Autoimune bolesti: Autoimune bolesti poput autoimune upale jajnika (autoimuni oforitis) mogu uticati na jajnike i prouzrokovati smanjenu rezervu jajnika. U ovom stanju, imunološki sistem tela napada vlastito tkivo jajnika i stvara upale.

Hromozomske aberacije: Određene genetske anomalije mogu napraviti abnormalnosti u razvoju jajnika i smanjenu rezervu jajnika.

Hirurški zahvati na jajnicima: Hirurški zahvati na jajnicima, poput uklanjanja, mogu uzrokovati oštećenja tkiva jajnika i smanjenu rezervu jajnika.

Izloženost hemikalijama ili zračenju: Izloženost određenim hemikalijama ili zračenju može oštetiti jajnike i uzrokovati smanjenu rezervu jajnika.

Starost: Starost je prirodni faktor koji utiče na ovarijalne rezerve. Žene rađaju s određenim brojem jajnih ćelija, a taj broj opada s godinama. Kako žena stari, rezerva jajnika se smanjuje, što može dovesti do drastične smanjene rezerve jajnika i povećanog rizika od problema s plodnošću.

Ovi su samo neki od mogućih uzroka smanjene rezerve jajnika, a individualni faktori mogu varirati između žena. Važno je konsultovati se sa doktorom kako bi se ustanovili specifični uzroci i razmotrile mogućnosti za lečenje.

Koje su metode za lečenje plodnosti za žene sa smanjenom rezervom jajnika?

Žene s smanjenom rezervom jajnika često se suočavaju s poteškoćama u ostvarivanju trudnoće. U sledećim redovima ćemo prikazati jedan deo metoda lečenja infertiliteta koje mogu pomoći ovim ženama:

  • Vantelesna oplodnja (VTO ili eng. IVF): IVF je postupak u kojem se jajne ćelije uzimaju iz jajnika, a potom oplođuju izvan tela u laboratorijskim uslovima, a zatim se embrion vraća u matericu. IVF može biti izuzetno uspešan za žene s smanjenom rezervom jajnika jer omogućava ciljano biranje najkvalitetnijih jajnih ćelija u toku jedne ovulacije.
  • Hormonska terapija: Hormonska terapija može se koristiti kako bi se stimulisali jajnici i povećala proizvodnja jajnih ćelija. To može uključivati upotrebu gonadotropinskih hormona poput FSH (folikul-stimulirajući hormon) i LH (luteinizirajući hormon).
  • Hirurški postupci: U nekim slučajevima, hirurški zahvati na jajnicima mogu pomoći u poboljšanju rezerve jajnika ili uklanjanju prepreka koje ometaju ovulaciju.
  • Zamrzavanje jajnih ćelija (krioprezervacija): Ova metoda omogućava ženama da zamrznu svoje jajne ćelije za kasniju upotrebu. To može biti korisno za žene s smanjenom rezervom jajnika koje žele odložiti trudnoću ili koje se suočavaju s rizikom gubitka plodnosti zbog medicinskih tretmana poput hemoterapije. Jajne ćelije se prikupljaju, zamrzavaju i čuvaju do trenutka kada žena odluči koristiti svoje jajne stanice za postupak vantelesne oplodnje.
  • Promene u načinu života: Promene u načinu života kao što su bolji san, kvalitetnija ishrana i smanjenje stresa mogu da doprinesu poboljšanju plodnosti.

Naravno, svaki slučaj je jedinstven, pa je zbog toga jako važno konsultovati se sa ginekologom kako bi se odabrala najbolja opcija lečenja koja odgovara individualnim potrebama svake žene.

Tim lekara


Dr Zoran Stanković

Dr Dragana Mićić

Dr Dragiša Šljivančanin

Dr Aleksandar Raković

Kontakt

Za sve informacije o infertilitetu i metodama lečenja koje pomažu začeću kontaktirajte nas na naše brojeve telefona radnim danima od 8 do 20 časova ili nam napišite email.