Pokretljivost spermatozoida je jedan od najvažnijih faktora koji utiču na plodnost muškarca. Da bi oplodio jajnu ćeliju, spermatozoid mora preplivati dug put kroz ženski reproduktivni sistem, a to zahteva energiju i efikasno kretanje. U ovom članku ćemo detaljno objasniti kako se spermatozoidi kreću, šta utiče na njihovu pokretljivost i kako se ona može poboljšati.

Spermatozoidi nastaju procesom spermatogeneze, tokom kojeg se ćelije u testisima transformišu u zrele spermatozoide. Ovaj proces obuhvata niz složenih deoba i promena u građi ćelija, a rezultat je stvaranje spermatozoida sa glavom, vratom i repom.

Kako se spermatozoidi kreću?

Spermatozoidi se kreću pomoću repa, koji se naziva i flagelum. Rep je dugačak i tanak nastavak koji se proteže od glave spermatozoida. Pokreti repa podsećaju na pokrete biča, stvarajući talasasto kretanje koje pokreće spermatozoid napred. Ovo kretanje omogućava spermatozoidima da se kreću kroz tečnost u ženskom reproduktivnom sistemu i stignu do jajne ćelije.

Rep spermatozoida je složena struktura sastavljena od mikrotubula i proteina. Mikrotubule su šuplje cevčice koje se protežu dužinom repa i međusobno su povezane proteinima. Sve ovo zajedno omogućava repu da se savija i stvara talasasto kretanje. U srednjem delu repa nalaze se mitohondrije, koje su odgovorne za proizvodnju energije potrebne za kretanje

Kako spermatozoidi pronalaze put do jajne ćelije?

Spermatozoidi pronalaze put do jajne ćelije pomoću hemijskih signala koje ona oslobađa. Oni privlače spermatozoide i usmeravaju ih ka jajnoj ćeliji. Pored hemijskih signala, spermatozoidi se oslanjaju i na razlike u temperaturi i fizičke prepreke u ženskom reproduktivnom sistemu kako bi pronašli put do jajne ćelije. Spermatozoidi pre ejakulacije mogu živeti nedeljama, a jednom kad su ejakulirani, njihov životni vek traje od 24 do 48 sati. To je najčešće period u kom makar jedan mora stići do jajne ćelije.

Faktori koji utiču na pokretljivost spermatozoida

Na pokretljivost spermatozoida utiče niz faktora:

  • Temperatura: Testisi su smešteni van tela upravo da bi se održala optimalna temperatura, nešto niža od telesne, koja je idealna za proizvodnju i funkciju spermatozoida. Povišena temperatura, bilo zbog uske odeće, čestih vrućih kupki, korišćenja laptopa u krilu ili nekih medicinskih stanja, može smanjiti pokretljivost spermatozoida, što otežava njihov put do jajne ćelije i smanjuje šanse za oplodnju.
  • pH vrednost: Spermatozoidi se najbolje kreću u blago alkalnoj sredini.
  • Viskoznost semene tečnosti: Povećana viskoznost semene tečnosti otežava kretanje spermatozoida.
  • Morfologija spermatozoida: Spermatozoidi sa abnormalnim oblikom, poput uvrnutog ili kratkog repa, imaju smanjenu pokretljivost. Patologija repa može uključivati uvrnut, kratak ili dupli rep, što smanjuje sposobnost kretanja. Razlikuju se patološke promjene glave: dvostruke ili trostruke glave, okrugle glave, male glave, amorfne glave, vakuolizirane glave, patološke promjene vrata: asimetrična insercija repa, zadebljan vrat, patološke promjene repa: uvrnut rep, kratak rep, dupli rep, istanjen rep, prekinut rep.
  • Starost muškarca: Sa godinama se smanjuje broj proizvedenih spermatozoida. Takođe, stariji muškarci imaju veću verovatnoću da će imati spermatozoide abnormalnog oblika, što može uticati na njihovu sposobnost plivanja i oplodnje. I na kraju, sa godinama dolazi do promena u nivou hormona, poput testosterona, što može imati uticaj na proizvodnju i kvalitet sperme.
  • Životne navike: Pušenje, konzumiranje alkohola i gojaznost mogu negativno uticati na pokretljivost spermatozoida.
    Izloženost toksinima: Izloženost toksinima može smanjiti pokretljivost spermatozoida. Pre svega, toksini mogu oštetiti DNK spermatozoida, što može dovesti do smanjene pokretljivosti, abnormalnog oblika i smanjene sposobnosti oplodnje jajne ćelije. Spermatozoidi se kreću koristeći energiju koju proizvode mitohondrije. Nažalost, toksini mogu oštetiti mitohondrije, smanjujući proizvodnju energije i time pokretljivost spermatozoida. Takođe, toksini mogu izazvati oksidativni stres, stanje u kojem se stvaraju slobodni radikali koji oštećuju ćelije, uključujući i spermatozoide. Ovo može dovesti do smanjene pokretljivosti i oštećenja DNK.

Merenje pokretljivosti spermatozoida

Pokretljivost spermatozoida se meri analizom sperme, koja se naziva spermogram. Tokom spermograma, uzorak sperme se pregleda pod mikroskopom i procenjuje se procenat pokretnih spermatozoida, kao i njihova brzina i pravac kretanja.

Spermogramom ili nativnim pregledom semene tečnosti se dobijaju podaci o ukupnom broju spermatozoida. Tu se procenjuju i pokretljivost: progresivnost pokretnih i slabo pokretnih spermatozoida. Zatim se beleži i prisustvo drugih ćelija, kao što su leukociti, eritrociti, epitelne ćelije, nezrele forme spermatozoida, bakterije itd, kao i da li postoji aglutinacija spermatozoida.

Kako bi se lakše procenila pokretljivost, koristi se A, B, C, D klasifikacija

A kategorija: Brzi progresivno pokretni spermatozoidi

Ovi spermatozoidi su „zvezde tima“ – plivaju brzo i pravolinijski, baš kao što bi trebalo. Oni imaju najveće šanse da stignu do jajne ćelije i oplode je. Za optimalan nalaz spermograma, preporučuje se da bar 25% spermatozoida pripada A kategoriji.

B kategorija: Spori progresivno pokretni spermatozoidi

Spermatozoidi u ovoj kategoriji se i dalje kreću napred, ali sporije ili sa manje pravolinijskom putanjom. Iako nisu idealni kao oni iz A kategorije, i dalje imaju šanse da doprinesu začeću.

C kategorija: Neprogresivno pokretni spermatozoidi

Ovi spermatozoidi se kreću, ali ne napreduju. Mogu se kretati u krug, vibrirati ili se tresti, ali ne prelaze značajnu udaljenost. Njihova sposobnost da oplode jajnu ćeliju je veoma mala.

D kategorija: Nepokretni spermatozoidi

Nažalost, spermatozoidi u ovoj kategoriji se uopšte ne kreću. Oni nemaju nikakvu šansu da oplode jajnu ćeliju.

Zašto je ova klasifikacija važna?

A, B, C, D klasifikacija omogućava lekaru da stekne jasnu sliku o kvalitetu ejakulata i potencijalnim problemima sa plodnošću. U idealnom slučaju, većina spermatozoida bi trebalo da se nalazi u A i B kategoriji. Ukoliko je veći procenat spermatozoida u C i D kategoriji, to može ukazivati na problem sa plodnošću i zahtevati dalje ispitivanje i lečenje.

Poboljšanje pokretljivosti spermatozoida

U ovom tekstu se nećemo baviti konkretnim terapijama i lekovima zato što su to potpuno individualni parametri poboljšanja pokretljivosti. Nešto šta pomaže jednom muškarcu ne mora ujedno da pomaže i drugima. Zbog toga ćemo isključivo dati opšte smernice.

Pre svega zdrave životne navike mogu značajno poboljšati pokretljivost spermatozoida i povećati šanse za začeće. Sledi lista stvari koje preporučujemo svima:

  1. Prestanak pušenja.
  2. Smanjenje konzumiranja alkohola.
  3. Zdrava ishrana: Ishrana bogata voćem, povrćem i antioksidansima, kao što su vitamin E, cink, selen, folna kiselina, vitamin C, L-karnitin i koenzim Q10, može poboljšati kvalitet sperme.
  4. Redovna fizička aktivnost: Umerena fizička aktivnost može poboljšati pokretljivost spermatozoida. Međutim, preterano bavljenje sportovima poput biciklizma, gde postoji mehanički pritisak na testise zbog oblika sedišta i mogućnost pojave mikrotrauma, može negativno uticati na proizvodnju i pokretljivost spermatozoida.
  5. Izbegavanje pregrevanja testisa: Izbegavanje sauna, đakuzi kada, toplih kupki i uske odeće može pomoći u održavanju optimalne temperature testisa.

Zaključak

Pokretljivost je krucijalna osobina spermatozoida kada je reč o muškoj plodnosti. Razumevanje faktora koji utiču na pokretljivost i načina na koje se ona može poboljšati izuzetno je važno je za parove koji planiraju trudnoću. Promena životnih navika, konzumiranje zdrave hrane, izbegavanje pregrevanja testisa mogu značajno poboljšati pokretljivost spermatozoida i povećati šanse za začeće. U slučaju problema sa plodnošću, važno je konsultovati se sa lekarom kako bi se utvrdio uzrok i odredila odgovarajuća terapija.