Prenesena trudnoća, produžena ili postterminska trudnoća, definiše se kao trudnoća koja traje duže od 42 nedelje gestacije. Iako se termin porođaja obično računa na 40 nedelja od prvog dana poslednje menstruacije, normalno trajanje trudnoće je između 37 i 42 nedelje.

Ključno je imati u vidu da se kasna trudnoća odnosi na period između 41 0/7 i 41 6/7 nedelja, dok se prenesena trudnoća odnosi na period nakon 42 nedelje.

Uzroci prenesene trudnoće

Iako ne znamo uvek šta tačno uzrokuje duže trajanje trudnoće, postoje određene stvari koje mogu povećati verovatnoću njegovog nastanka.

1. Žene u prvoj trudnoći (Prvorotke): Žene koje su trudne po prvi put imaju nešto veću verovatnoću da će im trudnoća trajati duže od 42 nedelje. To se može pripisati tome što telo prvi put prolazi kroz proces trudnoće i porođaja, pa može potrajati malo duže da se pripremi.

2. Prethodne produžene trudnoće: Ako je žena već imala produženu trudnoću u prošlosti, veća je verovatnoća da će se to ponoviti. Ovo ukazuje na moguću genetsku predispoziciju ili individualne karakteristike organizma.

3. Genetika: Porodična istorija produženih trudnoća može povećati rizik. Ako su majka ili sestre žene imale produžene trudnoće, postoji veća šansa da će i ona sama to iskusiti.

4. Gojaznost: Gojaznost trudnice je delimično povezana sa povećanim rizikom od prenesene trudnoće. Mehanizmi iza ove veze nisu u potpunosti razjašnjeni, ali se pretpostavlja da hormonske promene i metabolički faktori kod gojaznih žena mogu uticati na dužinu trudnoće.

5. Greške u proceni termina porođaja: Neprecizno određivanje termina porođaja može dovesti do toga da se trudnoća pogrešno klasifikuje kao prenesena.

Ono šta je bitno da se naglasi je da produžena trudnoća sama po sebi ne mora biti razlog za zabrinutost. Kada se trudnica redovno prati od strane lekara tada se lako može proceniti stanje ploda i pravovremeno se može reaovati u slučaju bilo kakvih komplikacija.

Rizici i komplikacije prenesene trudnoće

Prenesena trudnoća, iako u najvećem broju slučajeva prođe bez problema, nosi sa sobom povećan rizik od komplikacija i za majku i za bebu. Slede opisi najčešćih rizika:

Za majku postoji povećan rizik od intervencija: Produžena trudnoća povećava verovatnoću da će biti potrebno izazvati porođaj ili izvršiti carski rez. Ove intervencije nose svoje rizike, poput infekcija, stvaranja hematoma na rezu, krvarenja rane, i dužeg oporavka.

Takođe, trudnice mogu imati uvećan stres: Čekanje duže od očekivanog termina porođaja može biti stresno i izazvati anksioznost kod majke.

U određenim situacijama postoji i povećan rizik od perinealnih povreda: Veće bebe, koje su češće kod prenesenih trudnoća, mogu povećati rizik od pucanja međice tokom porođaja.

 

Kada govorimo o rizicima za bebu tada imamo sledeće:

Smanjena količina amnionske tečnosti (oligohidramnion): Amnionska tečnost je vitalna za bebin razvoj i zaštitu. Smanjena količina tečnosti može dovesti do kompresije pupčane vrpce, smanjenog dotoka kiseonika i hranljivih materija bebi, te povećanog rizika od infekcije.

Starenje placente: Posteljica ima ograničen životni vek. Nakon 42 nedelje, njena funkcija može početi blago da opada, što može dovesti do smanjenog snabdevanja bebe kiseonikom i hranljivim materijama i usporenog rasta i razvoja bebe.

Povećan rizik od mrtvorođenja: Iako je rizik od mrtvorođenja generalno nizak, on se blago povećava sa produženom trudnoćom.

Makrosomija: Bebe rođene nakon produženih trudnoća imaju veću verovatnoću da budu veće od proseka (makrosomija). To može dovesti do komplikacija pri porođaju, kao što su distocija ramena (zaglavljivanje ramena bebe tokom porođaja), frakture ključne kosti i povrede nerava.

Sindrom aspiracije mekonija: Mekonijum je prva stolica bebe, koja se obično izbacuje nakon rođenja. U retkim slučajevima beba može izbaciti mekonijum u amnionsku tečnost. Ako beba udahne mekonijum tokom porođaja, to može izazvati respiratorne probleme (sindrom aspiracije mekonija).

Neonatalne komplikacije: Bebe rođene nakon prenesene trudnoće imaju nešto povećan rizik od problema sa adaptacijom na život van materice.

Zaključak

Iako sve što smo naveli može da se dogodi, bitno je da znate da ogromna većina prenesenih trudnoća rezultira zdravim bebama i da su bilo koje posledice veoma retke.

Takođe, tokom trudnoće žena treba da vodi zdrav način života jer to može smanjiti rizik od produženog trajanja trudnoće. San, odmor, kvalitetna i uravnotežena ishrana, kao i izbegavanje alkohola i duvana najbolji su način da pomognete i sebi i bebi.

Redovni pregledi kod ginekologa u terminu i nakon termina porođaja su ključni za praćenje stanja bebe i blagovremeno reagovanje u slučaju komplikacija. Tokom svih tih pregleda ginekolog će proceniti eventualnne rizike i utvrditi da li je potrebno sačekati prirodan porođaj ili je ipak potrebno izazvati porođaj (indukcija porođaja).

Zbog toga je jako važno tačno određivanje starosti trudnoće. Preporuka je da žene vode kalendar ciklusa i da mogu tačno odrediti datum poslednje menstruacije. Rano i tačno određivanje gestacijske starosti ploda pomaže u planiranju i odgovarajućem vođenju trudnoće.